Čini mi se da je najveći problem u nedostatku profiliranoga kluba s konstantnim sadržajima, koncertima. U njima se ljudi dobro osjećaju, iz vikenda u vikend se vraćaju. Tako se stvara scena. Nije to preteška formula za shvatiti. Njujorški CBGB najbolja je škola a ta je škola stara 40 godina samo je mi još nismo kadri naučiti. Imali smo devedesetih OKS, kasnije Mini teatar pa United, danas Epic, ali nedostaje sustavnost i konstanta. Ne bih morao razmišljati hoće li za vikend biti neko događanje ili ću poljubiti vrata.

Jedino na što smo mi naviknuli je da će se Pannonian Challenge održati. No to je jedno svijetlo na kraju tunela i na njega treba čekati godinu dana. Ostatak godine koncerti na kojima se može čuti gitara s distorzijom ovise o entuzijastima koji se tu i tamo odluče dovući neki bend i nakon prvog minusa na blagajni, logično, odustaju od daljnje organizacije.

TIN KOVAČIĆ

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

Kategorija

Glazba, Nekategorizirano

Oznake

, , , ,